Zamisli život

Dvanaesto po redu predavanje u školici “Politička komunikacija i socijaldemokratija” je vodila trenerica Danijela Maljević.  Tema časa je bila “Zamisli društvo”, i bio je radioničarskog karaktera. Na samom početku, Danijela nam je postavila pitanje BEZ ČEGA NE BI MOGLI DA ZAMISLIMO ŽIVOT? Lepeza odgovora je bila vrlo šarolika. Od ljubavi, muzike, izlazaka, stranih jezika pa sve do politike. U tom smislu, dobili smo i zadatak, da se podelimo u tri grupe, i da pokušamo da zamislimo život bez INTERNETA, NOVCA I POLICIJE.

Prva grupa koja je opisala kako bi izgledalo društvo bez interneta, naglasila je da bi momentalno nastao haos. Šok. Vanredno stanje. Došlo bi do društvene dezorganizacije. Bio bi evidentan transfer radnih mesta (mnoga radna mesta bi se ugasila, a opet mnoga bi se otvorila). Nadležne psihijatrijske službe bi imale povećan obim posla, jer bi se odjedanput stvorio veliki broj zavisnika od interneta. Tiraž novina bi bio povećan i ljudi bi ponovo počeli da posećuju biblioteke. Takođe i bioskopi bi ponovo postali aktuelni. Promet informacija bi bio dosta sporiji, razvila bi se neposredna komunikacija, i ponovo bi se aktuelizovalo pisanje pisama (umesto e mail prepiski).

Druga grupa je imala zadatak da zamisli život bez novca. Javila bi se, po njihovom mišljenju, robna privreda i trampa, i došlo bi do smanjenja socijalnih razlika. Umesto plate ljudi bi dobijali robu, i ugasio bi se ogroman broj radnih mesta u neproizvodnim sektorima (bankarski sektor, osiguranje, menadžment). Zadruge bi ponovo dobile na značaju, a i socijalne veze unutar porodice (zbog uzajamne zavisnosti) bi postale mnogo jače. U društvu bez novca, kulturne i naučne ustanove bi bile svima dostupne, jer bi se njihovi članovi bavili umetnošću iz zadovoljsta, ne misleći o zaradi , koju bi ostvarivali na drugim pljima (što je pomalo utopistički). Ljudi se više okreću sebi, svojim talentima i veštinama, a manje ,,jure za novcem”.

Zbog probijenog vremena, treća grupa koja je imala za zadatak da objasni kako bi društvo izgledalo bez policije, nije imala priliku da izloži svoj opis imaginarnog društa, ali duboko verujem da bi i njihovo izlaganje bilo podjednako interesantno kao prva dva.

Kao i svakog časa kada se igramo, družimo i pravimo ili pokušavamo da ostvarimo neki zadatak i ovog puta smo uspeli da kroz radionicu, iskažemo našu kreativnost, provučemo misli i saslušamo šta ostale kolege misle. I ovog puta smo se međusobno dopunjavali i interakcije nije nedostajalo.  Naučili smo da svaka od ovih stvari ima i svoje prednosti i mane, a isto tako i društvo sa njima ali i bez njih.

Sve u svemu, opšti utisak je da je radionica bila zanimljiva i korisna, pomalo smo maštali o nekim situacijama koje u sadašnjem društvu nisu ostvarive, što ne znači da neće biti nekad u budućnosti.

Dušan Vujović, Roman Jević, Dejana Vukadinović