Nije život kilo mesa i tri kile krompira

U Beogradu je 14. septembra održan drugi Forum političkih stranaka i sindikata – dijalogom do saradnje. Na dnevnom redu su bile dve teme: Minimalna cena rada za 2024. godinu i nasilje nad zaposlenima pre svega ženama.

Minimalna zarada

Na samom početku govorili smo o proceduri i putu kako dolazimo do minimalne cene rada za 2024. godinu. Istaknuto je da je samo 2018. godine bilo istinskih pregovora u okviru Sociekonomskog saveta. Tada su poslodavci tražili povećanje minimalne zarade da bi mogli da zadrže radnu snagu u Srbiji. Ove godine su u pitanju „pregovori“ bez pregovora, jer je sve stavljeno u funkciju odbrane onoga što je Predsednik Srbije najavio kao iznos minimalne zarade početkom leta. Od 2018. godine do danas i ako je bilo dogovoreno, iznos minimalne potrošačke korpe se nije izjednačio sa minimalnom zaradom. Ovde se već otvorila diskusija o tome da li nam uopšte treba “minimalna potrošačka korpa” kao merna jedinica ili treba da se zadržimo na prosečnoj potrošačkoj korpi. To je važno pitanje, jer minimalna potrošačka korpa ne podrazumeva obeležavanje rođendana, izleta, slavlja, slava, kulture… i nema veze sa realnim životom. Zaposlenima u Srbiji je potrebna dostojanstvena zarada i potrošačka korpa koja je zdrava i kalorično vredna istakli su učesnici.

Svi učesnici Foruma su se saglasili da je nedostojno ono što će Vlada istog dana usvojiti. Podaci pokazuju da je po zvaničnim statistikama oko 240.000 radnica i radnika koji primaju minimalac. Iz inicijative “Plata za život” podsetili su da minimalna cena rada pokriva eventualno jednu trećinu plate za život.

Ima li dijaloga?

Bilo je postavljeno nekoliko pitanja o tome da li treba ili ne učestvovati u tzv. socijalnom dijalogu? Odgovor reprezentativnih sindikata je bio da oni smatraju da je potrebno učestvovati da bismo mogli kasnije da govorimo o nefunkcionalnosti sistema i ukazujemo na anomalije. Vlast se plaši ocena iz Brisela a socijalni dijalog je tekovina EU konstatovano je. Iskazana je velika zabrinutost jer je očigledan cilj ove vlast da građani budu siromašni. Iznet je podatak da je u oktobru 2022. godine samo 12.8% zaposlenih imalo zaradu veću od  110.000 dinara. To pokazuje da je siromaštvo građana ogromno kao i da su socijalne nejednakosti sve veće i veće. Ukazano je da se takođe kroz promenu ugovora menja i položaj radnica i radnika i da ogroman broj ljudi radi preko ugovora o delu ili već nekih drugih formi kratkotrajnih nesigurnih i prekarnih ugovora.

Zaključak diskusije je da je potrebno uzeti samo jednu potrošačku korpu kao merilo, da su neophodni istinski pregovori o minimalnoj ceni rada, da treba da se ugledamo na Crnu Goru koja je povećala minimalnu cenu rada na 450€ .

Protiv nasilja

Što se tiče nasilja Kosana Beker je govorila o podacima iz istraživanja “Položaj žena u sindikatima” koje je FemPlatz uradio zajedno sa OSCE Misijom u Srbiji. Ona se osvrnula da je period COVID- a povećao nasilje prema ženama pa i na radnom mestu. Ukazala je na primere u svetu gde su sindikati preuzimali različite aktivnosti na borbi protiv nasilja. Pomenuto je i istraživanje iz Bosne i Hercegovine o seksualnim iznudama u pre svega javnom sektoru. Otvoreno je i pitanje istraživanja rada sindikata na ovu temu. Nekoliko diskutanata je iznelo da je bilo slučajeva da su žene dolazile u sindikat da prijave nasilje i da je to sa nekim uspehom urađeno.  Ključno je da sindikati nemaju razvijene mehanizme i procedure za takve vrste radnih sporova koji uključuju problem nasilja na radnom mestu.

Dogovoreno je da se sledeći Forum održi u oktobru 2023. Godine.