Obrazovanje – stvaranje novog čoveka
Nastavljajući razgovore „Dijalogom o saradnji – Forum političkih stranaka i sindikata“ CMV i Olof Palme i u 2024. godini žele da okupe različite aktere tragajući za zajdničkim tačkama na kojima je moguće graditi zajedništvo. U Prostoru „Miljenko Dereta“ 10. septembra je organizovan skup sa temom položaj zaposlenih u obrazovanju. Na skupu su prisustvovali predstavnici različitih sinidikata, političkih organizacija i organizacija civilnog društva.
Kontekst
Podatke o položaju zaposlenih u obrazovanju kao i društveno politički kontekst obrazložio je kolega iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije. On je govorio o tome da Srbija i dalje malo ulaže u obrazovanje, da je vidljiva i istaknuta politička korupcija i da postoji kriza javnog obrazovanja. Govorio je o principima ocenjivanja i pritiscima na nastavnice i nastavnike. Istakao je da je danas bezbednost u školama najveći problem i ukazao na tri zahteva: zaštita nastavnika izmenama krivičnog Zakonika (kao advokati), ukidanje anonimnih prijava prosvetnoj inspekciji i suspenzije učenika u toku radnog dana. Govoreno je o tome da zarada klizi ka minimalcu, jer su povećanja zarada u prosveti manja od povećanja minimalca tako da se ta razlika stalno smanjuje. Ukazao je na probleme opšteg kolektivnog ugovora i nesprovođenja važećih Zakona. Foto robot današnjeg prosečnog prosvetnog radnika u Srbiji je: žena od 52 godine sa završenim državnim fakultetom.
Razgovor
Nakon njega govorili su mnogi predstavnici sindikata. Zanimljiva je bila diskusija predstavnice Sindikata lekara i farmaceuta koja je sa iznenađenjem govorila kako postoje velike sličnost u položaju zaposlenih u zdravstvu i prosveti. Iznenađena je da sindikati to još uvek nisu prepozali. Pozvala je reprezentativne sindikate da sarađuju sa sindikatima zaposlenih u zdravstvu jer su osnova jednog društva obrazovanje, zdravstvo i kultura.
Koleginica iz sindikata predškolskih radnika je govorila o njihovim problemima i iznela zapanjujući podatak da je broj privatnih vrtića porastao za 800%. Istakla je da nemaju sredstava za rad i da mi ovde govorimo o zaradama a da je za kvalitet kako predškolskog tako i osnovno školskog obrazovanja veoma važni uslovi i sredstva za rad. Ukazala je na brojne odlaske ljudi ali i na praksu stvaranja virtulenih grupa u državnim vrtićima zbog manjka prostora. Tu je posebno navela primere iz Grocke i Obrenovca gde u pojedinim grupama ima i po šezdesetoro dece.
Kolege iz civilnog sektora su ukazali na problem niske minimalne cene rada i da je njeno podizanje ključ za sve ostale povišice. I oni su podstakli da se skoro niko nije zaposlio bez političke stranke i apelovali na predstavnike stranka da to ne rade. Pojasnili su da uvek sindikati da bi nešto postigli moraju da izađu iz okvira Zakona. Izrazili su žaljenje što ove teme nisu teme u izbornim kampanjama i da se stalno govori o temama koje emotivno angažuju ljude a ne one od kojih ljudi žive.
Ukazano je po ko zna koji put na razjedinjenost na kojoj se konstantno radi. Ona je za razliku od drugih smatrala da „Beli štrajk“ ništ ne donosi. Ukazala je na problem sa izbornim predmetima i angažovanjem velikog broja nastavnika na određeno. Ti brojevi su uvek iznad zakonskog maksimuma koji kaže da se može angažovati do 10% nastavnika na određeno vreme. Danas je to u gotovo svim školama 20-30%. ukazano je da se na ovaj način isto vrši politička korupcija. Istaknut je primer jedne beogradske gimnazije gde je dirketor zaposlio 27 nastavnika na određeno sa fondom časova od 10%. razlog tome je da su to ljudi koji onda preglasavaju nastavnike zaposlene na neodređeno u njihovim matičnim školama.
Ukazano je i na važnost obrazovanja za jedno društvo jer obrazovanje stvara novog čoveka. Takođe je kroz primere iz drugih gradova ukazano na beogradizaciju obrazovanja jer su problemi u manjim mestima mnogo drugačiji od onih u Beogradu. Ukazano je na primer Hrvatske gde je poslodavac njihovim nastavnicima Ministarstvo. Kod nas je matična škola poslodavac i onda je jako teško uspostaviti sindikalnu saradnju.
Nastaviće se
Na kraju su se učesnici složili da je potrebno dalje zalaganje na teme određeno-neodređeno zaposlenje, izmene kolektivnog ugovora, izmene zakona o štrajku u kom je obrazovanje proglašeno delatnošću od posebnog značaja, kao i rast zarada koji je veći od rasta minimalne zarade.
Komentari