Rodna ravnopravnost i radna prava

Četvrti ovogodišnji forum – dijalog političkih stranaka i sindikata održan je na temu rodne ravnopravnosti i radnih prava. Forum je održan 3.11. u Beogradu i na njemu su učestvovale predstavnice i predstavnici sindikata i Demokratske stranke, kao predstavnici političkih stranaka. Tema je bila dovoljno intigantna da okupi i neke nove akterke i aktere koji do sada nisu učestvovali na dosadašnjim forumima.

Kosana Beker iz organizacije Femplatz je predstavila istraživanje o položaju žena u sindikatima koje je uradila ova organizacija. Ovo istraživanje imalo je za cilj da utvrdi položaja žena u sindikatima i analizira rad sindikata u kontekstu bavljenja pravima žena i rodnom ravnopravnošću. Žene u Srbiji su u lošijem položaju na tržištu rada, predstavljaju manjinu među zaposlenima a većinu radno sposobnog stanovništva.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da je jedan od ključnih problema nedovoljna posvećenost sindikata temama koje se tiču žena, odnosno, temama koje češće pogađaju žene.

Rezultati

Rezultati istraživanja pokazuju da postoje razlike u životnom standardu između muškaraca i žena u Srbiji:

• Preko polovine ispitanica (56,3%) misli da su žene izložene mobingu ili diskriminaciji na radnom mestu i to vide kao najčešći problem zaposlenih žena;
• Gotovo polovina ispitanica (46,2%) se pridružila sindikatu zato što sindikat treba da štiti radna prava zaposlenih. Međutim, 18,4% ispitanica nije sigurno da se ovo dešava u praksi, dok 10,2% misli da se prava radnika/ca uopšte ne štite.
• Najveći broj ispitanica nisu članice ženske sekcije sindikata (80,8%), od čega 26,1% navodi da ne postoji ženska sekcija u njihovom sindikatu. Najčešće spominjane aktivnosti sekcije žena su organizacija osmomartovskih protesta i putovanja i obezbeđivanje sredstava za fond solidarnosti. Ipak, veliki broj ispitanica (58,4%) smatra da su radna prava žena adekvatno zastupljena u njihovim sindikatima.

Prikupljeni podaci takođe ukazuju na to da su se ove razlike povećale za vreme epidemije virusa COVID-19, te da su žene više izložene ekonomskim posledicama epidemije: čak 42,8% ispitanica misli da je epidemija COVID-19 narušila radna prava žena, dok 60,4% ispitanica navodi da im je bilo teško da rade od kuće i istovremeno brinu o deci i porodici.

Preporuke

Jedna od ključnih preporuka je da je potrebno finansiranje i posvećenost temama rodne ravnopravnosti i unapređivanja položaja žena u sindikatima, a učesnice istraživanja navode da bi sindikati trebalo više da se bave:

• organizovanjem obuka za članove i članice sindikata,
• podsticanjem većeg aktivizma žena u sindikatima,
• izjednačavanje položaja žena i muškaraca u zakonima, podzakonskim aktima, kolektivnim ugovorima i opštim aktima poslodavca, kao i izmenama zakona koje bi doprinele poboljšanju položaja zaposlenih žena,
• pitanjima zdravstvene zaštita i zaštite na radu.

Predstavljanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti

Miloš Đajić je predstavio Zakon o rodnoj ravnopravnosti i upoznao prisutne sa njegovim odredbama. Političke stranke i sindikati su veoma zastupljeni u ovom Zakonu, jer imaju nove obaveze koje iz njega proističu. Prva od njih je obaveza da do 1. januara 2022 izrade četvorogodišnji Plan za unapređenje rodne ravnopravnosti. Ovi planovi treba da budu javno objavljeni. Svi znamo koliko je pisanje planova veoma zahtevan posao. Ono što je takođe novina je da je Zakon predvideo sankcije za nepostupanje koje nisu male.

Takođe Miloš je govorio o oblastima, merama i rešenjima koje ovaj Zakon uvodi. Uputio je učesnice i učesnike na rešenja koja on predviđa i koja mogu da se iskoriste za unapređenje radnih prava žena. Tu se pre svega misli na seksualno uznemiravanje i ucenjivanje, kao i obrazovanje, napredovanje i postavljanje žena na rukovodeća mesta. Sam Zakon je ambiciozno postavljen kao pravni okvir koji treba da obezbedi mnogo novina. One za rezultat treba da imaju poboljšanje položaja žena i urodnjavanje politika, mera i moći u društvu. Nakon izlaganja razvila se veoma dinamična diskusija, kao i obično kada se govori o temi rodne ravnopravnosti.

Radionica

Nakon izlaganja Kosane i Miloša sledila je radionica koju je vodila Aleksandra Aša Vidanović. Prisutni su bili podeljeni u grupe. Zadatak je bio da utvrde šta od predviđenih rešenja postoji u njihovim sindikatima. Takođe i gde im je potrebna podrška i pomoć. Dinamična diskusija u grupama je pokazala da je ova tema važna za političke stranke i sindikate.  Bilo je i nedoumica koje učesnici i učesnice iznosili, a koji se pre svega odnose na termin urodnjavanja. Često se čuo argument da za određene proizvodne grane sindikati ne mogu da animiraju, nekada muškarce, a nekada žene, koji bi se aktivnije uključili u rad sindikata.

Drago nam je da smo pokrenuli jedan važan proces. Verujemo da će on rezultirati izradom planova, urodnjavanjem mera i politika, prikupljanjem statističkih podataka razvrstanih po polu i godinama. Verujemo da će se sindikati okrenuti većoj borbi za radna prava žena urodnjavajući svoj rad.

Forum „Dijalogom do saradnje – Forum političkih stranaka i sindikata“  organizuju Centar modernih veština i Međunarodni institut Olof Palme.