Novim Zakonom o Ministarstvima koji je predložila staronova Vlada u nastajanju između ostalog ukida se i Uprava za rodnu ravnopravnost. Ovo je bilo za očekivati mada nisam mislio da će biti ovako brzo i radikalno. Većina ljudi zna da se godinama zalažem za rodnu ravnopravnost pre svega motivisan željom da mojim ćerkama ostavim uređeniju Srbiju gde će se one i njihov rad više poštovati.

30% žena u Vladi

Znate svi da kad god mogu i uprkos svemu uvek ću pokušati da proguram mehanizam minimalne kvote. Radilo se o stranačkom statutu, nekoj odluci ili Zakonu. Tako smo i 2011. godine baš u ovo vreme progurali na mišiće, uprkos protivljenju mnogih amandman kojim osiguravamo stvarnih 30% žena u Skupštini. I evo sad posle drugih izbora ta odluka nije ukinuta, što ne znači da nekada neće to pasti nekom na pamet. Danas u Narodnoj skupštini imamo 83 narodne poslanice. E sad ono što se od njih očekuje, jer naravno neke od njih nemaju pojma da ne bi bile tu gde jesu da nije bilo čuvenog amandmana Aleksandre Jerkov, je da borbu za ravnopravnost nastave. Mi iz CMV smo im se u to ime i obratili jednim pismom da uvek kada pogledaju na čemu stoje shvate da stoje na mnogobrojnim ramenima žena pre njih koje su se izborile za veće poštovanje ženskih prava. Jučerašnja najava da će od 19 ministara samo 3 biti ministarke pokazuje da nas mandatar nije čuo 

Predrag Stakic logo ženska ljudska prava

Uprava za rodnu ravnopravnost

Uprava za rodnu ravnopravnost je bila organ uprave u sastavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Njena nadležnost je bila da obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na : analizu stanja i unapređenje položaja žena, izradu Nacionalnih strategija za poboljšanje položaja žena, izradu nacrta zakona iz ove oblasti, saradnju sa drugim državnim organima, međunarodnu saradnju u ovoj oblasti, pružanje administrativno tehničke podrše Savetu za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije…. Novim Zakonom o ministarstvima ona se ukida. Ovim staranova Vlada na samom početku pokazuje da ima nameru da smanji stečena prava u oblasti ljudskih prava što je nedopustivo.

Sinoć sam kasno kontaktirao jednu svoju saveznicu na poslovima rodne ravnopravnosti iz vladajuće stranke. Na žalost njen odgovor me je duboko razočarao, jer se za ukidanje koristi slična argumentacija kao za ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine. Podsećam da je isto tako na brzinu ukinut Fond i da evo već dve godine ne možemo da uspostavimo sistem finansiranja zaštite životne sredine u Srbiji, a posledice se ovih dana vide i u poplavama koje su posledica nagomilanog otpada u odvodnim kanalima i koritima reka. Ona kaže “Bile su zloupotrebe novca u Upravi, a slabi efekti“. A na to ja poručujem, procesuirajte odgovorne ako je bilo zloupotreba ali nemojte ukidati instituciju!!!!

Zato dižem glas i tražim da se Uprava za rodnu ravnopravnost ne ukine i tražim od svih poslanika i poslanica da usvoje amandman na član 16. Zakona koji je podnela Gordan Čomić.

Ajmo da vas vidimo poslanici i poslanice da li imate svoj integritet o vrednosnim pitanjima koji se tiču naše budućnosti i evropske perspektive.

Ukoliko ste saglasni sa mnom iskoristite SMS poruku koju možete podeliti svojim stranačkim koleginicama i kolegama!

“U pravu si sto ne das UPRAVU!! Glasaj za amandman na Clan 16  Zakona o ministarstvima.
Da zadrzimo Upravu za rodnu ravnopravnost! Uprava je nastala uz velike napore zena da stvore mehanizam da kroz  zakone i politike unaprede svakodnevni zivot, obezbede sigurnost od nasilja i sanse za posao.  Pokrecemo veliku akciju preko medija i interneta. Salji dalje obavestavaj dalje.  Stizemo i u parlament. Amandman je podnela Gordana Comic.”

Zašto je važno da Uprava nastavi da postoji?

Argumentaciju napisala Višnja Baćanović
“Mehanizmi za rodnu ravnopravnost su ključni za uvođenje rodne perspektive i obezbeđivanje ravnopravnosti i kao takvi defininasi u Pekinškoj platformi za akciju i drugim međunarodnim dokumentima. U izveštaju Evropskom parlamentu 2012 koji je podnela poslanica Marija Cornelissen istaknuto je da je neophodno jačati mehanizme na nacionalnom nivou, u zemljama zapadnog Balkana i da je to ključno za process pridruživanja Evropskoj Uniji. Neophodno je da oni budu pri najvišim organima vlasti, da im se povećaju ljudski kapaciteti, ali i budžeti. Uprava za rodnu ravnopravnost predstavlja jedini nacionalni mehanizma pri izvršnoj vlasti, koji ima oprativnu ulogu. za njeno uspostavljanje bila je potrebna duga borba i kreiranje političke volje. Važno je zadržati institucionalne mehanizme i obezbediti im kontinuitet. Ukidanje Uprave za rodnu ravnopravnost predtavljalo bi korak u nazad u izgradnji institucionalnog okvira i otežalo nastavak delovanja u ovoj oblasti, imajući vidu započete procese (kao što je priprema izmene Zakona o ravnopravnosti polova, usaglašaanje propisa u poglavljima 23 i 24, priprema izrade nove Nacionalne strategije, sprovođenje Nacionalnog akcionog plana). Ženske organizacije dugi niz godina sarađuju sa Upravom za rodnu ravnopravnost, ali je i kritikuju. Svakako je potrebno da Uprava postane efikasnija, ali to se može postići davanjem većih ovlašćenja, ustanovlajvanjem procedura koje će uvećati efikasnost Uprave i političku volju da se ona uključi u procese donošenja odluka na lokalnom nivou. Rešenje nije u ukidanju institucije! Ne smemo zaboraviti da su i Zakon o ravnopravnosti polova, kvote za manje zastupljeni pol, Strategija za orbu protiv nasilja, rezultati skoro 10 godišnje borbe za institucije u oblasti rodne ravnopravnosti. Ovo sve je omogućilo da pitanja rodne ravnopravnosti budu vidljivija I značajnija, I da imamo kako da radimo dalje. Bila bi loša praksa I imalo bi loš odjek da se dnevnopolitički i bez ključnih argumenata ukidaju institucije, zato što nisu dovoljno efikasne, a posebno institucije koje štite od diskriminacije i rade na unapređenju ljudskih I ženskih prava. I u drugim resorima Ima problema ali ih nećemo sve ukinuti, nego ćemo nastojati da ih poboljšamo. To je siguro moguće i sa Upravom. Ako se ona već hoće izmestiti iz Ministartsva onda treba da bude pri kabnetu Premijera, svakako na višoj poziciji nego do sada, ali u istom obliku i sa istim mandatom. Za unapređenje prava žena ključan je kontinuitet, kao i saradnja.”

Pismo poslanicama