Autonomni ženski centar organizovao je okrugli sto „Dijalogom do zaustavljanja nasilja prema ženama i deci“

Autonomni ženski centar organizovao je okrugli sto „Dijalogom do zaustavljanja nasilja prema ženama i deci“Cilj okruglog stola bio je predstavljanje istraživanja „Posledice koje ima nasilje prema ženama u partnerskom odnosu na decu i odgovor javnih službi na ovaj problem“ i iniciranje diskusije između ključnih aktera, koja bi trebalo da vodi promenama u povezivanju mera i usluga za žene i za decu sa iskustvom nasilja, kako bi se sprečile štetne posledice fragmentarnog delovanja sistema zaštite.Istraživanje je potvrdilo da je nasilje u partnerskom odnosu i u porodici uvek nasilje i prema deci. Deca pokazuju različite reakcije na nasilje kojem svedoče, a neke od njih predstavljaju visok rizik da i samo dete bude povređeno. Istovremeno, zabrinjavajuća je praksa pokretanja postupaka lišenja roditeljskih prava prema majkama koje su žrtve nasilja u porodici ili praksa izdvajanja dece iz porodice kada „roditelj nije u mogućnosti da zaštiti dete od zlostavljanja drugog roditelja“, a u situacijama kada javne službe nisu preduzele sve mere iz svoje nadležnosti da spreče učinioca da čini i ponavlja nasilje prema članovima porodice.

Na okruglom stolu su govorili: Tanja Ignjatović – Autonomni ženski centar, autorka istraživanja, Brankica Janković – državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Nevena Petrušić – poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Tamara Lukšić Orlandić – zamenica zaštitnika građana, Siniša Đurić, menadžer za razvoj partnerstva UNICEF

Istraživanje pod nazivom „Posledice koje ima nasilje prema ženama u partnerskom odnosu na decu i odgovor javnih službi na ovaj problem“ realizovao je Autonomni ženski centar u saradnji sa 12 ženskih organizacija, članica Mreže „Žene protiv nasilja“, tokom 2012. godine, u okviru projekta „Zaštita dece od nasilja u jugoistočnoj Evropi“, koji je finansirala Evropska unija u partnerstvu sa UNICEF-om.

U svom obraćanju autorka istraživanja, Tanja Ignjatović iznela je neke od podataka sa kojima se tokom istraživanja susrela kao što je podatak da 76,5% dece prisustvuje nasilju u porodici a da 46% i samo biva izloženo. Cilj ovog istraživanja, kako je sama rekla je da se ukaže na problem i da se pokrene neka društvena akcija jer podaci kažu da svako četvrto dete biva povređeno u sukobu roditelja. Kada je u pitanju reakcija institucija na ovaj problem Tanja Ignjatović ističe da je došla do podataka da žene generalno imaju malo informacija o nadležnostima javnih službi ali i da često imaju iskustvo da mere koje su im ponuđene nisu dovele do željene promene tj do prestanka nasilja. Kao neka od rešenja između ostalog naglašava da je neophodno da profesionalci unaprede razumevanje problema ali da takođe treba raditi sveobuhvatnu procenu bezbednosnog rizika za ženu uključujući i procenu mogućnosti da se nasilje prenese na decu. Zamera što su u našem sistemu institucije usmerene na pružanje pomoći žrtvi dok nasilnik ostaje van fokusa i često svojim ponašanjem koje ostaje nepromenjeno, umanjuje efekte preduzetih mera.

Dragan Vulević, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, rekao je da se od 2006. godine vodi evidencija o broju slučajeva nasilja u porodici i da je od te godine do 2012. godine broj registrovanih slučajeva porastao sa oko 3 hiljade na oko 9 hiljada i da je ovaj porast broja evidentiranih slučajeva posledica, između ostalog, i lakšeg prepoznavanja i identifikovanja nasilja kako od strane službi i očevidaca tako i od strane same žrtve. On takođe ukazuje da zaposleni u Centrima za socijalni rad i pored širokog spektra ovlašćenja ipak ne koriste u dovoljnoj meri institut obaveze drugih institucija sistema, kao na primer sudstva i zdravstva, da sa njima sarađuju.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti građana, Nevena Petrušić,  pohvalila je napore Autonomnog ženskog centra i Mreže žena. Ona je rekla da ne bi volela da zaključak ovog skupa bude da treba menjati zakon, jer zakon, iako ima manjkavosti, jeste dobar. Veliki problem vidi u tome što se zakon ne primenjuje na odgovarajući način i što se tokom postupka čine mnogi propusti.

Zamenica zaštitnika građana, Tamara Lukšić Orlandić,  između ostalog je rekla da je čest model postupanja nadležnih takav da se detetu ne priznaje stasus žrtve porodičnog nasilja već se ono tretira samo kao očevidac. Takođe je iznela zapaženje da žene žrtve nasilja u porodici najkasnije bivaju prepoznate u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Siniša Đurić iz UNICEF-a najavio je da će uskoro biti pokrenut projekat čiju će cilj biti da se postigne veća međusektorska saradnja kada je pitanju zaštita žrtava nasilja u porodici.