Konferencija za novinare, šta tu nismo razumeli?

Poslednjih dana se na društvenim mrežama dosta govorilo o konferenciji za novinare (KZN) na kojoj je govorio i predsednik Boris Tadić u Banja Luci. Nisam primetio da su klasični mediji posvetili tome značajnu pažnju, a nemojte mi zameriti ako sam nešto i propustio.

Da se podsetimo, u sredu na četvrtak pojavio se video klip na kom se vidi kako savetnica za medije predsednika Dodika (domaćina KZN-a) prekida predsednika Srbije Tadića pre davanja odgovora na postavljeno novinarsko pitanje.

Šta je KZN?

Konferencija za novinare (KZN) je jedno od najčešće korišćenih oruđa (alata) u odnosima sa medijima. Za njenu organizaciju često je potrebno dosta vremena, novca i energije, i zato je organizujemo samo onda kada želimo novinarima da damo važne informacije. Ono što, po svemu sudeći, još nismo naučili, jeste čemu KZN služi! Da se podsetimo, KZN pruža priliku novinarima da neposredno razgovaraju sa ključnim predstavnicima institucije (organizacije), a predstavnicima institucije da, preko medija, prenesu svoju poruku javnosti. Danas, u doba Interneta, KZN bi trebalo da izgleda potpuno drugačije. Tehnologija nam pruža mogućnost da se KZN organizuje i online tako da više nema medija kao filtera. Razmišlja se i o promeni naziva, tj. da to više ne budu konferencije za novinare ili medije, već za javnost. Sve to nam govori koliko su ovakvi potezi neprofesionalni.

Organizacija KZN

Prilikom organizacije KZN-a najvažnije je brižljivo planiranje i priprema. Da se podsetimo liste obaveza:

   – Izbor termina

   – Izbor i opremanje prostora

   – Lista novinara (adrema)

   – Lista za proveru (ček lista)

   – Kompleti informativnog materijala

   – Tehnika

   – Scenario konferencije za novinare

   – Pripremljena pitanja i odgovori

   – Pozivnice

   – Provera učešća

   – Generalna proba

   – Spisak prisutnih

Da se zadržimo samo na jednoj od obaveza koja je potrebna za organizaciju dobre KZN. Radi se o sinopsisu koji predstavlja scenario KZN-a. Svaki sinopsis mora da sadrži tajming (vremenske odrednice svakog segmenta), redosled govornika i teme njihovih izlaganja, eventualno audio-vizuelne delove konferencije (projektovanje filma, ppt prezentacija). Ovaj segment dobrog plana očigledno nije postojao u pomenutoj situaciji i na delu je bila dobro poznata improvizacija.

KZN državnika

Jako se dobro sećam glasina koje su kružile Beogradom posle KZN-a Angele Merkel u avgustu ove godine. Podsetiću vas da je to bila KZN posle njenih razgovora sa predsednikom Tadićem na kojoj je ona izašla iz forme državničkih obraćanja i obratila se vrlo direktno celokupnoj srpskoj javnosti. Koliko je to bilo neprijatno moglo se videti i na licu predsednika kao i novinara koji su bili više nego iznenađeni jezikom koji je upotrebila.  Neki od učesnika KZN-a su mi kasnije preneli da je po njima “kap koja je prelila čašu”  bilo nepostojanje simultanog prevoda, jer ona nije želela da gubi vreme na konsekutivni. To nam pokazuje koliko je organizacija jedne KZN na kojoj se pojavljuju visoki državni zvaničnici delikatan posao i koliko moramo voditi računa o svakom detalju. Takve KZN više nisu obične KZN već se mogu podvesti pod organizaciju događaja. Podsetiću da su iskustvo i domaće vaspitanje dobra „osnovna škola” za organizaciju svakog događaja. To u ovom slučaju “koleginica” nije pokazala.

Protokol

Kao što vidimo, organizacija KZN-a državnika mora poštovati protokol. Da se podsetimo da je PROTOKOL skup pravila koja opisuju način ponašanja i vladanja, kao i dobre manire u diplomatskom i poslovnom svetu. Osnovna pravila protokola moraju se poštovati, jer se na taj način jasno pokazuje poštovanje prema osobama koje su na funkcijama, ali i prema samoj državi i instituciji u kojoj radite. Prema političarima, nosiocima državnih funkcija, ambasadorima, izaslanicima i dr. možemo imati manje ili više simpatija, ali u ZVANIČNIM PRILIKAMA ukazujemo poštovanje funkcijama koje nose, koje su im poverene. Protokol, između ostalog, podrazumeva i postupak kojim se učesnici jednog protokolarnog događaja, u ovom slučaju KZN-a posle sastanka, raspoređuju na odgovarajuća mesta za tu priliku, u skladu sa rangom, titulom ili funkcijom koja im je dodeljena ili koju obavljaju u datom trenutku. Raspored govorenja/sedenja na zvaničnom događaju zovemo PRESEANS listom. Ministarstvo inostranih poslova ima preseans listu tako da, ako ne znate, možete njima da se obratite za istu.

PR struka u rukama diletanata

Ovaj događaj nam pokazuje koliko je struka odnosa s javnošću važna za ugled svake institucije. To nije puko poznavanje novinara, znanje formulisanja saopštenja za javnost i promišljanje kako da se neko pojavi u medijima, već jedan kompleksan posao poznavanja velikog broja oblasti i veština. Da je gospođa savetnica pročitala neki od mnogobrojnih priručnika mogla je da shvati da, bez obzira kolika zvezda bio, Novak Đoković nikada ne može biti ispred predsednika, kao i da se gosti na KZN-u ne prekidaju.

Zaključak

Dragi moji prijatelji i prijateljice funkcioneri/ke mislite o tome ko vas savetuje i kakve osobe birate na mesta savetnika za odnose s javnošću. Imajte uvek na umu da ti ljudi mogu da vam pomognu ali i da vaš ugled unište u jednoj sekundi i samo jednom nesmotrenošću. Oni ne smeju da se biraju samo po lojalnosti, već pre svega po znanju koje poseduju. Bez obzira kako rade, uvek ih terajte da uče i da se usavršavaju, jer se u odnosima s javnošću stvari menjaju gotovo svakog dana.