Vesti iz Školice
Javni nastup, 02. decembar 2013.:
Ovog ponedeljka polaznici modula “Javni nastup” su imali pred sobom jednu od sledećih 5 tema:
1. Neka deca prose i treba da prose
2. Ratovi su korisni
3. Mentalna aktivnost pospešuje duševna oboljenja
4. Đubrim jer me to opušta
5. Pravo glasa dati samo fakultetski obrazovanim ljudima
Polaznici su imali vrlo težak zadatak da brane jedan od gore navedenih stavova i na iznenađenje predavača, odradili su to više nego uspešno. Dok su predavači očekivali u neku ruku šaljiv prikaz izlaganja, “sačekao” ih je jedan ozbiljan, zreo nastup sa više nego korektnim argumentima koji su predavače u jednom momentu čak uverili u ispravnost ovih stavova. Njihov komentar da se nakon jučerašnjeg časa stekao utisak da zaista treba ratovati, da je sasvim ispravno prosjačenje dece i da treba da glasaju samo visoko obrazovani ljudi govori o snažnom utisku koji su polaznici ostavili. Predavači su bili zadovoljni radom svih pojedinaca, udelivši dosta pohvala, uz napomenu da se u nastavku obuke očekuju još bolji nastupi.
(Polaznik modula “Javni nastup”, Miroslav Jolić)
Politička komunikacija, 03. decembar 2013.:
U utorak, 2. decembra 2013. godine tema Škole “Politička komunikacija i socijaldemokratija“ bila je “Društvene mreže”. Iako u savremenim uslovima poslovnja većina organizacija insistira na korišćenju društvenih mreža, osnova za dobro funkcionisanje svake organizacije jesu ljudi, kao i dobro definisani ciljevi i strategija. Na osnovu definisanih ciljeva i strategije potrebno je odabrati alate za njihovu implementaciju. Dakle može se zaključiti da su za organizaciju društvene mreže potencijalno sredstvo za ostvarenje ciljeva, a ne cilj same po sebi. U prilog tome govori da činjenica da slanje poruka preko društvenih mreža neće imati isti uticaj i efekat na simpatizere Demokratske stranke u odnosu na simpatizere Nove Srbije.
Osnovni cilj društvenih mreža jeste da se iznese ideja koja će inicirati debatu. Dakle društvene mreže omogućavaju da i obični građani postanu aktivni u kreiranju i preoblikovanju određenih ideja. Slobodno se može reći da se putem društvenih mreža jača demokratija. Međutim jasno je da u svemu treba imati meru. Neprimerna sloboda izražavanja često inicira “vulgarizaciju“ određenih ideja, tema i ličnosti, što svakako nije dobro. Bitno je naglasiti da se upotrebom društvenih mreža često zapostavlja njihova osnovna funkcija, a to je dvosmerna komunikacija. Vrlo je nepragmatično ukoliko društvene mreže pojedinih organizacija postoje radi forme, dok se suština zanemaruje. U tom smilslu misli se npr. na brisanje komentara koji ne idu u prilog organizaciji čime se ne omogućava da “feedback“ bude dostupan i inicara dalju debatu.
Može se zaključiti da su društvene mreže potencijalno veoma dobro sredstvo za komunikaciju. One zahtevaju odmerenost u izražavanju, pravovremeno delovanje (odgovor) za sve one koji putem “mreže“ žele nešto da pitaju i redovno ažuriranje informacija za objavu. Ukoliko se ne koriste na pravi način društvene mreže mogu vrlo lako postati “neprijatelj“ organizacije koji će na pogrešan način predstaviti organizaciju.
(Polaznik modula “Politička komunikacija”, Aleksandar Plavšin)
Komentari