Predizborna bitka bez kandidata

Poslednjih godinu dana u Parizu je nemoguće prisustvovati žurci, otvaranju izložbe ili čak i samo piću s prijateljima bez da se u jednom trenutku ne otvori pitanje krize, situacije u Evropi ili predstojećih predsedničkih izbora. Ujedno nam slede i parlamentarni izbori, no u predsedničkom sistemu kakav je francuski, ovi drugi su nešto više medijski i „narodski“ ispraćeni. Na parlamentarnim izborima glasa se za političku stranku, dok se na predsedničkim izborima glasa za ličnost. Francuska je i prva zemlja koja je 1986. kreirala političku situaciju zvanu kohabitacija, usvajajući je kao moguć i funkcionalan (skoro) princip vladavine predsednika i parlamenta iz različitih političkih tabora. Na jesen situacija se zagrejala internim izborima u Socijalističkoj partiji „les primaires“ , veliki broj kandidata je počeo objavljivanje svojih kandidatura, Nikola Sarkozi je mudro (ili ne) ćutao a saznali smo da će predsednički kandidat Socijalističke partije biti Fransoa Oland. I onda je nastupilo zatišje. Malo smo svi zbunjeno tumarali po vestima tražeći bilo kakve informacije o tome gde se denuo socijalistički kandidat, marginalni kandidati su dobijali više medijskog prostora, ali ubrzo su došli Božić, raspust i praznici te se fokus ipak prebacio na to gde je trenutno najveći popust za šampanjac i foie gras, neizostavne sastojke novogodišnje trpeze.

La rentrée je stigao, povratak u škole i na radna mesta, a stiglo je i smanjenje kreditnog rejtinga Francuske, za jedno A. Svi su se setili Sarkozijevih izjava da će umreti ukoliko se to dogodi i naravno da je najčešći vic u prestonici ubrzo bio sledeći : « Pa opet nas je lagao ».

Prvi krug predsedničkih izbora održava se 22. aprila. Odnosno, odbrojavanje je počelo. U skladu sa time, 22.januara Fransoa Oland je održao svoj prvi miting na kome je njegova predizborna kampanja zvanično počela.  Procene su da je mitingu održanom u sportskoj hali u Buržeu prisustvovalo oko 25 000 ljudi. Oland je održao govor kome je glavni cilj bio njegovo lično predstavljanje. Naime Olandu se najviše zamera nedostatak harizme, nedostatak strastvenosti ili previše osobine koja se u Francuskoj skoro smatra grehom odnosno previše « normalnosti ». Zemlja s dugom tradicijom jakih lidera, velikih predvodnika nacije, oduvek u predsedničkim kandidatima traži značajan potencijal vanserijskih istorijskih ličnosti. Sarkozi je primer da, nažalost, ne uspeva uvek u svom naumu i proceni, ili se sve pretvori u farsu. Govor Fransoa Oland je svakako uspeo da preokrene javno mnjenje, da ovom kandidatu, sem široko rasprostranjenog nezadovoljstva Sarkozijem i željom za promenama, kao adut za glasače doda na spisak i njegovu ličnu harizmu. Napredak Fransoa Olanda u javnom nastupu, u odsečnosti i sposobnosti da pokrene emocije i ponese « masu », je izuzetan. Dugačak, elokventan, optimističan govor sa snagom i emocijama jednog predsednika.Na sve to, Socijalistička partija ovaj put mnogo bolje uspeva da prikrije unutrašnja neslaganja i da ujedinjeno stoji iza svog kandidata. Sve ovo dovelo je do situacije da trenutna istraživanja javnog mnjenja ukazuju da bi u drugom krugu čak 59% Francuza glasalo za Fransoa Olanda. Svakako, svi koji su se ikada bavili predizbornim anketama i analizama dobro znaju da su četiri meseca predugačak period da bismo se ozbiljno oslonili na trenutne rezultate. Na sve to, ankete podjednako govore da i dalje jedan od dva glasača još uvek nije odlučio za kog kandidata će se opredeliti. Ubrzo zatim, 26. januara tj. prekjuče Fransoa Oland je izneo svoj predsednički program u 60 preciznih tačaka. Kompletan plan svog petogodišnjeg mandata u svim oblastima i mogućnostima nadležnosti predsednika. I na kraju, danas je održao posebnu konferenciju za štampu koja je bila posvećena finansijskoj konstrukciji njegovog predsedničkog programa. Tačka po tačka bila je posvećena detaljnom pojašnjenju kako će svaki od predloga biti finansiran.

François Hollande – Mes 60 engagements pour la… by francoishollande

Dok Fransoa Oland čvrsto drži i jača svoju poziciju favorita, niz marginalnih kandidata i kandidatkinja uspeva da osvoji uglavnom strane s vicevima ili crnim hronikama. Tako je moguća ali nepotvrđena i ne mnogo verovatna kandidatkinja Nadin Morano imala nesrećni slučaj da je vozilo iz njenog konvoja kampanje oborilo pešaka. Iako Morano nije bila u automobilu koji je izazvao saobraćajnu nesreću, niti iole blizu poziciji ozbiljne kandidatkinje, ovakav slučaj bi bio dovoljan za potpunu diskreditaciju iz predsedničke trke. Za razliku od Srbije gde bivši ministri nakon saobraćajnih nesreća u kojima su snosili mnogo veću odgovornost i sa smrtnim posledicama daju izjave da razmišljaju o povratku u politiku. Na malo vedrijoj strani, jedan od kandidata je uspeo da potvrdi da je putovanje kroz vreme ipak moguće. Naime, Erve Moran je izjavio u jednom od svojih govora da je prisustvovao savezničkom iskrcavanju u Normandiji 1944. godine. S obzirom da je rođen 1961, vest je odjeknula širom Francuske, a sam Moran je pohvalio duhovitost Francuza brojem dobrih šala na račun njegove nesmotrene izjave.

slika preuyeta sa http://www.melty.fr/nicolas-sarkozy-le-fils-de-kadhafi-le-menace-galerie-99022-443462.html

A meni najzanimljivija i s aspekta prava političkog života i poštovanja principa jednakosti u predsedničkoj trci situacija je ta da Nikola Sarkozi još uvek nije najavio kandidaturu. Naime, s obzirom da francuski Ustav dozvoljava da predsednički kandidati podnesu kandidaturu dovoljno kasno tj svega dve nedelje pred održavanje izbora, trenutni predsednik Pete republike koristi ovu mogućnost da svoju predsedničku poziciju koristi u svrhe predizborne kampanje, tako izbegavajući zakonske obaveze izbornog zakona koji obavezuje podjednako medijsko vreme svim kandidatima. Dokle god nije kandidat, kao predsednik Republike, Sarkozi ima praktično neograničen pristup medijskom prostoru. Iako nije kandidat, sasvim slučajno je na dan početka kampanje Fransoa Olanda posetio Francusku Gvajanu – poseta kakva odgovara samo predizbornim aktivnostima. Isto tako, u nedelju uveče na državnoj televiziji Sarkozi ima nekoliko sati direktnog programa tokom kojeg će odgovarati na pitanja novinara i predstaviti svoj predsednički program – za naredna 4 meseca ili pet godina i četiri meseca. Datum se odlično poklapa s činjenicom da je njegov glavni suparnik na predsedničkim izborima Oland baš ove nedelje predstavio svoj program. Taman na vreme da sutra, u nedelju, Sarkozi na njega odgovori.