Globalno zagrevanje: Uzroci, efekti i rešenja

Globalnim zagrevanjem se obično naziva rast temperature najnižih slojeva Zemljine atmosfere. Globalno zagrevanje dešavalo se u prošlosti, kao rezultat prirodnih uticaja. Danas se termin najčešće koristi za zagrevanje usled povećanog efekta staklene bašte. 

Efekat staklene bašte je prirodno prisutan proces kojim se zagreva Zemljina površina i atmosfera. Zagrevanje tla Sunčevom energijom uzrokuje da se ono ponaša kao izvor toplotnog zračenja. Određeni deo tog zračenja trebalo bi da se vrati nazad u svemir. Međutim, samo mala količina ovog zračenja odlazi u svemir, a najveći deo apsorbuju tzv. gasovi staklene bašte u atmosferi.  Oni zapravo puštaju energiju u atmosferu i sprečavaju je da pobegne napolje.

Prosto rečeno, gasovi stvaraju takoreći neku vrstu folije oko Zemljine atmosfere i time proizvode njeno zagrevanje, koje se naziva globalno zagrevanje. To je kao kad ostavite auto na Suncu, šoferšajbna je propustila sunčevu energiju unutra i ona ostaje zarobljena u autu.  Kada otvorite vrata automobila, šta se desi? Zamislite da otvorite vrata Zemlje.

Primarni gasovi sa efektom staklene bašte (GHG) su ugljen-dioksid,  vodena para, metan, azotni -oksid, ozon. Ugljen-dioksid, kao i drugi gasovi staklene bašte, je veoma važan faktor u vitalnim ciklusima koji održavaju život na ovoj planeti: biljke ga koriste u fotosintezi čime oslobađaju kiseonik neophodan da se održi život životinjskih vrsta, koje kroz izdisaj vraćaju ugljen-dioksid u atmosferu  i time se završava ciklus.  Efekat staklene bašte je prirodan proces koji čini život na Zemlji mogućim. Da nije gasova sa efektom staklene bašte temperatura na našoj planeti bila bi oko 30 stepeni Celzijusa niža.

Pod efekat staklene bašte, u diskusijama o globalnom zagrevanju i drugim ekološkim problemima, ljudi misle na efekat izazvan antropogenim (ljudskim) uticajem.

Nauka donosi različite teorije o osnovnim uzrocima globalnog zagrevanja atmosfere. Na kraju, procesi koji se dešavaju u životnoj sredini su tako složeni čak i na lokalnom nivou, da analiziranje uzroka i posledica globalnih procesa (npr. globalnog zagrevanja) dovodi naučnike do kontroverznih zaključaka. Mnogi naučnici saglasni sa određenim činjenicama. Koncentracija atmosferskog ugljen-dioksida, za koji su naučnici saglasni da određuje temperaturu Zemlje, je porasla sa vrednosti od oko 275 ppm (parts per million) pre industrijske revolucije na oko 360 ppm 1996. Stopa rasta se takođe ubrzala u ovom vremenskom periodu. Povećanjem emisija, koncentracija CO2 bi do 2075. godine dostigla 600 ppm, a do kraja 2100. 1000 ppm.

Istraživanja sprovedena od strane različitih grupa naučnika došla su do skoro istih rezultata u porastu Zemljine temperature. Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) zvanično je zaključio 1996. da se temperatura povećala negde između 0,5 do 1,1 stepeni Celzijusa od prošlog veka. Nivo mora je porastao 10 do 25 cm u istom vremenskom periodu.

Milutin Milanković, srpski naučnik je stvorio preciznu teoriju o uticaju tri astronomska ciklusa na klimu (Milankovićevi ciklusi). Jedan od tih ciklusa je promena nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite, u rasponu od 22,10 do 24,50, u periodu od 41.000 godina.  Kada je nagib veći, razlika godišnjih doba na višim geografskim širinama je izraženija. Promena nagiba ima mali uticaj na ekvatoru, a veliki na polovima. Promena ugla pod kojim dospevaju zraci sa Sunca utiče na klimatske promene, za koje vidimo da su sve izraženije.  

Velika grupa naučnika vidi uzrok porasta temperature kao posledicu ljudskih aktivnosti kao što su spaljivanje fosilnih goriva u toku poslednja dva veka od početka industrijske revolucije i aktivne deforestacije (krčenja šuma).

Nafta, ugalj i prirodni gas su fosilna goriva formirana u zemlji od ostataka biljaka i životinja. Ona su bogata ugljenikom, a kada se spaljuju, proizvode ugljen-dioksid.  Čovečanstvo u velikoj meri koristi fosilna goriva još od 18 veka. Trenutno se najviše koriste za proizvodnju električne energije.

Efekti globalnog zagrevanja

Sve češća pojava jačih uragana i oluja

Sve češća pojava poplava i suše u različitim regionima sveta

Smanjivanje količina dostupne slatke vode

Veliki poremećaji u različitim ekosistemima usled njihovog “pomeranja” na sever. Pri tome će neke vrste uspevati da prate ta pomeranja, dok druge neće biti u stanju i na taj način će doći do njihovog iščezavanja.

Još:

Širenje nekih zaraznih bolesti (npr. malarije) u severnije predele

Poremećaji u lancima ishrane

Poremećaji u životnim ciklusima i fenofazama, tako da se može desiti da neke biljke cvetaju ranije nego što se pojave njihovi oprašivači.

Klimatske izbeglice

Jasno je da će zagrevanje Zemljine atmosfere dovesti do broja ozbiljnih promena u životnoj sredini. Porast temperature će ubrzati topljenje glečera i polarnog leda, što će dovesti do podizanja nivoa mora i završiti stalnim poplavama gusto naseljenih područja, što će opet, rezultirati brojnim klimatskim izbeglicama(ljudi koji će usled posledica klimatskih promena biti prisiljeni da promene svoje stanište).

Prema UNEP-u,  zemlje koje će najviše biti pogođene klimatskim promenama su Bangladeš, Egipat, Gambija, Indonezija, Maldivi(setite se kada je Maldivska vlada održala sednicu pod vodom kako bi skrenula pažnju na ovaj problem), Mozambik, Pakistan, Senegal, Surinam , Tajland i ostrva u Pacifiku.

Vremenske prilike već jesu i biće modifikovane: broj radikalno toplih dana će se povećati, učestalost i ozbiljnost oluja, uragana, poplava, suša i šumskih požara će se povećati, intenzivnije padavine će škoditi nekim oblastima, a u isto vreme uticaće i na zalihe pitke vode u nekim regijama, posebno u već pogođenim, sušnim oblastima.

Prema nekim procenama srednja godišnja globalna temperatura atmosfere bi se do 2100. godine povećala za 1.6oC  do 6.4oC.

Rešenja

Mnogo različitih akcija se može preduzeti kao odgovor na efekat staklene bašte na različitim nivoima. Pojedinci mogu da smanje potrošnju energije, da recikliraju i ponovo koriste određene stvari. Zatim, da smanje upotrebu ličnog vozila i da koriste javni prevoz kada je to moguće. Ukoliko je i neophodno imati svoje prevozno sredstvo, birati ono sa najmanjom emisijom štetnih gasova. Ipak, kod nas je ovo još uvek skupo rešenje. Ali, u većini prodavnica već se mogu kupiti energetski efikasni uređaji za kuću.

Predstavnici vlada godinama rade na konsenzusu za smanjenje emisija. Početkom devedesetih formirana je Okvirna konvencija UN o promeni klime(UNFCCC). Jedan od dokumenata koji je i Srbija ratifikovala je Kjoto protokol koji obavezuje zemlje na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ipak, iako Kjoto uskoro ističe, još uvek nije dobio naslednika.

Lista rešenja:

Smanjenje upotrebe fosilnih goriva

Izolacija kuća i zgrada

Korišćenje javnog prevoza

Smanjenje konzumerističkih navika

Odabir hrane

Sprečavanje deforestacije

Globalno zagrevanje je veoma kompleksno i komplikovano pitanje. I, iako postoje naučne činjenice, pitanje je da li porast temperature može u potpunosti da se predvidi. Čovečanstvo mora da preduzme akciju da smanji svoj doprinos CO2 emisijama i smanji zagađenje. Ako se ništa ne uradi, sadašnje generacije će ostaviti potomcima i lošu životnu sredinu i lošu ekonomiju, kako resursi počinju da se iscrpljuju. A da ne govorimo o posledicama uzrokovanim migracijama ljudi.