Istorija održivog razvoja u Ujedinjenim nacijama

1972.

Godine 1972., Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini u Stokholmu okupila je industrijalizovane i zemlje u razvoju kako bi opisale prava ljudi na zdravu i produktivnu životnu sredinu. Stokholmska deklaracija definiše principe za očuvanje i unapređenje prirodne sredine. Nakon toga, usledio je niz sastanaka o pravima ljudi na adekvatnu hranu, sigurno stanovanje, čistu vodu, na pristup planiranju porodice. Kako bi se obnovila veza ljudi sa prirodom došlo je do stvaranja  globalnih institucija u okviru UN. Jedna od odluka navedenih u Stokholmskoj deklaraciji je formiranje Programa UN za životnu sredinu (UNEP).

1980.

Međunarodna unija za očuvanje prirodnih resursa (IUCN) objavila je Svetsku strategiju konzervacije (WCS) koja je pružila preteču koncepta održivog razvoja. Strategija tvrdi da se očuvanje prirode ne može postići bez rada na ublažavanju siromaštva i ističe međuzavisnost konzervacije i razvoja, u kojem razvoj zavisi od brige prema Zemlji. Ukoliko se plodnost i produktivnost planete ne zaštite, ljudska budućnost je u opasnosti.

1983.

Godine 1983., formirana je Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj (WCED), poznata kao Brundtlandsku komisiju koja je do sledeće godine konstituisana kao nezavisno telo od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Od nje je zatraženo da formuliše G​lobalnu agendu za promene. Ishod Brundtlandske komisije iz 1987. bio je sveobuhvatan dokument pod nazivom “Naša zajednička budućnost”, inače poznat kao Brundtlandski izveštaj. Ovaj izveštaj uokvirio je mnogo od onoga što će kasnije postati 40 poglavlja Agende 21 i 27 principa Rio deklaracije o životnoj sredini i razvoju. Izveštaj definiše održivi razvoj kao razvoj kojim se “zadovoljavaju potrebe sadašnje generacije bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.”

1992.

Koncept je dobio dodatnu pažnju na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru 1992 (UNCED), prvom međunarodnom pokušaju da se razvije strategija održivog razvoja. Predstavnici 178 zemalja, uključujući više od 100 šefova država i mnogih organizacija koje predstavljaju civilno društvo, prisustvovali su konferenciji. Nikada ranije veći broj lidera nije prisustvovao skupu. Zbog toga je konferencija i dobila ime Samit planete Zemlje. Rezultat Samita je usvojena Agenda 21. Agenda 21 je Program akcije za održivi razvoj koja sadrži Rio deklaraciju o životnoj sredini i razvoju, koja priznaje pravo svake nacije da sledi socijalni i ekonomski napredak i dodeljuje državama odgovornost da usvoje model održivog razvoja. Dogovor je takođe postignut o Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti i Okvirnoj konvenciji o promeni klime. Britanska Vlada je prva kreirala svoju nacionalnu strategiju 1994. godine.

UNCED je mobilisao glavne grupe i legitimisao njihovo učešće u procesu održivog razvoja. Ovo učešće je ostalo do danas. Agenda 21 je dodatno potvrdila da je održivi razvoj bio razgraničen od integracije ekonomskih, socijalnih i ekoloških stubova.

Duh Konferencije je ostao u izrazu “harmonija sa prirodom”, dovedenim u prvi plan sa prvim principom Deklaracije iz Rija: “Ljudska bića su u centru brige održivog razvoja. Ona imaju pravo na zdrav i produktivan život u harmoniji sa prirodom”.

1993.

Godine 1993. UNCED je pokrenuo Komisiju za održivi razvoj (CSD) koja će pratiti sprovođenje Agende 21.

2002.

Godine 2002., deset godina posle Rio deklaracije, održan je nastavak konferencije, Svetski samit o održivom razvoju (WSSD), u Johanesburgu, kako bi se obnovila globalna posvećenost održivom razvoju. Južna Afrika bila je domaćin Samita na čijoj su pripremi od 1998. do 2000. godine radili Stejkholder forum (forum zainteresovanih strana) i veliki broj vlada. Samit je dao tri rezultata: političku deklaraciju, Johanesburški plan implementacije (JPOI) i uspostavljanje brojnih partnerskih inicijativa.

2009.

Generalna skupština UN je u decembru 2009. usvojila Rezoluciju (A/RES/64/236) u kojoj se složila da održi Konferenciju Ujedinjenih nacija o održivom razvoju (UNCSD) 2012. – koja se takođe naziva Rio +20 i Rio 20. Konferencija ima tri cilja: da obezbedi obnovljenu političku posvećenost održivom razvoju, procenu napretka i implementacije već dogovorenih obaveza, kao i rešavanje novih izazova. Države članice dogovorile su se o sledećim temama za Konferenciju: zelene ekonomije u kontekstu održivog razvoja i smanjenja siromaštva, kao i institucionalni okvir za održivi razvoj.

2012.

Od 20. do 22. juna u Rio de Žaneiru u Brazilu, održava se Konferencija UN o održivom razvoju 2012 poznatija pod imenima “Samit planete Zemlje 2012” i “Rio+20”. Samit je osnovan sa ciljem da se lideri zemalja ujedine i definišu putanju održivog razvoja koja će voditi ka budućnosti u kojoj će kompletna svetska populacija imati pristojan životni standard, dok se u isto vreme čuvaju ekosistemi i prirodni resursi.

Ciljevi ovog Samita jesu da se obezbedi politička posvećenost održivom razvoju, da se proceni napredak u pogledu međunarodnih dogovora i ciljeva o održivom razvoju kao i da se adresiraju novi problemi i izazovi. Samit se fokusira na dve specifične teme. Prva tema je zelena ekonomija u kontekstu iskorenjivanja siromaštva i održivog razvoja, a druga institucionalni okvir za održivi razvoj. Samitu će prisustvovati političari i šefovi država / šefovi vlada zemalja članica, kao i zvaničnici iz zemalja članica i međunarodnih institucija. Članovi organizacija civilnog društva će takođe biti prisutni kao i mediji, a očekuje se i veliki broj aktivista.